STO GODINA SRBIJE U OLIMPIJSKOM POKRETU (1912-2012)

Apstrakt

U Kraljevinu Srbiju ideja o obnavljanju Olimpijskih igara stiže krajem 19. veka, a ostvaruje se osnivanjem Srpskog olimpijskog kluba (komiteta) 1910. god, koji je primljen u Međunarodni olimpijski komitet - MOK (1912) u Stokholmu za vreme V olimpijskih igara, na kojima su se takmičila dvojica sportista Kraljevine Srbije, a kapetan Svetomir Đukić bio primljen za člana MOK-a, u kome je ostao do 1948. godine.

Prijemom Srpskog olimpijskog komiteta u Međunarodni olimpijski komitet nastao je nov period u razvoju olimpizma u Srbiji.. Izvršene su organizacione promene u strukturi rukovođenja olimpijskim pokretom prema strukturi MOK-a, predsednik je bio Nikodije Stevanović, dok je kapetan Svetomir Đukić, vršio funkciju direktora.

Svakako da bi razvoj sporta i olimpijskog pokreta u Srbiji bio još brži i uspešniji da nije već nekoliko meseci posle završenih Olimpijskih igara u Stokholmu zyapočeo Prvi balkanski rat, kada je celo rukovodstvo Srpskog olimpijskog komiteta otišlo u rat sa omladinom i sportistima Srbije. Na njega se nadovezao Drugi balkanski rat, tako da je skoro cela jedna godina protekla u ratovima.

Početkom 1914. godine Srpski olimpijski komitet je u Beogradu nastavio sa organizacijom velikih sportskih takmičenja, koja su često nazivana: “olimpijske utakmice” i planirao je da organizuje Prvi olimpijski kongres 8. 09.1914. g. Međutim, nije se mogao predvideti veliki ratni sukob, koji je ubrzo zahvatio ceo svet. Svetski rat je zaustavio dalji razvoj svetskog, a time i srpskog olimpijskog pokreta.

Stvaranjem nove države - Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, javila se i potreba za jedinstvenim Olimpijskim komitetom. Na Osnivačkoj skupštini Jugoslovenskog olimpijskog odbora u Zagrebu dr Franjo Bučar, izabran za predsednika Jugoslovenskog olimpijskog odbora (JOO), a za potpredsednike major Svetomir Đukić i dr Ć. Žižek.

Major Svetomir Đukić je na Kongresu MOK u Antverpenu 18. 08. 1920. g. Predstavljao Olimpijski komitet Srbije i tom prilikom ga je MOK priznao i za „delegata“ Jugoslovenskog olimpijskog odbora. Tako je Srpski olimpijski komitet nastavio rad kao Jugoslovenski olimpijski odbor, a od 1927. godine kao Jugoslovenski olimpijski komitet. Te godine sedište JOK se vraća iz Zagreba u Beograd.

Po okončanju Drugog svetskog rata i oživljavanja olimpijskih aktivnosti u celom svetu, uoči Olimpijskih igara u Londonu 1948. Jugoslovenski olimpijski komitet obnavlja rad u sklopu FISAJ, a 1951. postaje samostalan, a ime Jugoslovenski olimpijski komitet zadržao je do 3. aprila 2003. godine kada ga je, u skladu sa promenama u državi, promenio u Olimpijski komitet Srbije i Crne Gore.

Razdruživanjem Srbije i Crne Gore i gašenjem Državne zajednice Srbija i Crna Gora, OKSCG je 8. juna 2006. promenio ime u Olimpijski komitet Srbije.